Svet

           

            Pri svakoj većoj promeni ili izboru, svet se cepa na dve (ne baš) paralelne ravni. Nekada, davno, pre istorije, u ovom svetu, ili pre ovog sveta, jedna ravan se razišla na više drugih. U jednoj je došlo do ljudskog razvoja ka energiji koja postoji svuda oko nas, nevidljiva, ali skoro svemoguća. Dolazi do razvoja Magije. U drugom, čovek je počeo da poštuje svoj Um i da ga proučava i koristi na druge načine. Čovek razvija Psioniku. U trećem, čovek počinje da menja svet oko sebe, i otkriva alate i mašine. Nastaje napredna Tehnologija. U toj ravni mi živimo.

            Ali, tada je nastala još jedna ravan. Ravan koja je dugo pretila da se uruši i nestane, ali je ipak preživela. U toj ravni postoje i tehnologija, i magija, i, iako kasnije nastala, psionika. U tom svetu su moje priče.

 

Kale

 

            Žive na samom severu kontinenta. Oni su čudna kombinacija ljudi i tigrova. Od ljudskih osobina, oni imaju sposobnost govora, svesno razmišljanje i mogućnost napretka i razvoja, uspravno držanje i neke druge sitnice kao kosu i nedostatak repa. Od tigrovskih osobina, oni poseduju krvoločnost (većina njih, ali ne svi), ratobornost, oblik glave i oštre zube, krzno, kandže i još neke stvari.

            Većina kala su ratnici u službi kralja ili slobodnjaci. Kao ratnici, mogli bi da se suprotstave čak  i tehnološki naprednim vegamerima. Njihovi superiorni refleksi, snaga i brzina im omogućavaju da budu neverovatno dobri u borbi. Najviše se poštuju teška oružja, kao dvoručni mačevi, sekire i buzdovani. Postoje dve vrste ratnika: obični ratnici i berserkeri. Berserkeri su ogromne kale prepune mišića i snage, ali sa relativno malo uma i kratkim fitiljem. Kada se berserker razbesni, on razara sve oko sebe, želi samo da ubije onoga ko ga je povredio i da uništi nešto. Kada su u berserku, kale ne osećaju bol, i ne primećuju ako im je, recimo, noga polomljena ili dva prsta odsečena. Berserkere je skoro nemoguće zaustaviti, jer se brzo kreću, divljaju i udaraju snagom divova.

            Druga profesija kojoj se kale okreću je stelt. Šunjanje, sakrivanje u mraku, špijunaža i krađa su samo neke od stvari koje stelt kale rade. Steltovi se najviše mogu uporediti sa nindžama u našem svetu, samo što većina nisu ubice. Skrivaju se u senkama i beščujni su, kradu od previše bogatih i nose siromašnima, tako da se svaki kalanski lopov može smatrati za Robina Huda. Oni koriste oružje samo za diverziju, skoro nikada za ubijanje. Neke kale se okreću ka ubijanju iz tame. Katanom ili lukom, oni udaraju odjednom i smrtonosno. Ovakve kale nisu na najboljem glasu u društvu, jer većina kala smatra da je nečasno ubijati izvan borbe, a i uopšte ubijati se međusobno.

            Treća, a možda i najbitnija, profesija kojom se kale bave jeste psionika. Sklonost ka meditaciji i unutrašnji mir su glavne karakteristike psioničkog monaha. Psionika je čudna vrsta energije koja potiče iz uma. Psionika može mnoge stvari. Njome se može postići telepatija i telekineza, koja se svodi na ubrzavanje i kratko odbacivanje stvari, jer psionička energija ne može dugo da postoji u prostoru. Jedna od prvih stvari koju neki monah nauči je psionički udar. To je direktan napad na um neprijatelja, koji može da dovede do nesvestice ili do neverovatne količine bola. Psionikom je takođe moguće pogledati u tuđ um, ali to je vrlo rizično, jer se sa malom greškom dva uma mogu preplesti i spojiti, što skoro uvek dovodi do ludila. Psionički štit je druga stvar koju monasi uče. Štit napravljen od psioničke energije se stalno mora održavati, ali ništa ne može da prođe kroz njega (čak ni magija ili laseri). Održavanje štita je vrlo naporno, tako da se on stvara samo na kratko. Psionikom se takođe može ubrzati um. Mentalno ubrzavanje utiče na mozak tako da se procesi u njemu brže i bolje obavljaju, tako da su refleksi mnogo bolji, brzina razmišljanja je daleko veća, ali se telo pomera brzinom koju mu mišići dozvoljavaju. Psionika je jedna od osnovnih stvari (izuzev tela) što odvaja kale od vegamera ili magija.

 

            Njih predvodi kralj, sa tri savetnika. Samo savetnici mogu da ubace kralja sa vlasti ili da mu se jednoglasno usprotive. Kralj je takođe i vojni predvodnik. Na vlast uvek može doći i Kraljica, ali su žene ređe ratnici, iako se u više slučajeva desilo da Kraljica vlada. Sa obzirom da kale žive do dvestotine godina, nema smisla da ne žive lepo. Zato siromaštvo ne bi trebalo da postoji. Da bi se ovo rešilo, postoje lopovi, koji balansiraju dobrima.

            Najviše kala za razonodu sluša mitove. Naravno, u mitove se ne veruje, ali nešto mora postojati. Najveći heroj u mitovima, koji je preko vremena dostigao status polubožanstva, je Lokran. Lokran je koristio mač harmonije, skoro savršeno oružje, Arbiter. On je doveo kale na sever, pomogao im da se nasele. On je osnovao ratničke škole. On je otkrio psioniku. Njegov najveći neprijatelj je Taenos, koji je koristio čekić haosa. Posle je Lokran otišao, zadovoljan kalama, a Taenos je nestao. Po mitovima, Lokran još uvek živi, negde daleko, čekajući pravo vreme za povratak. Navodno, on je otišao tačno pre Ratova.

            Ratovi su rascepili kraljevstvo na više delova. Bio je to najmračniji period u istoriji kala. Svi su se borili protiv svakoga, nigde nije billo bezbedno, a svaki manji plemić je mogao da postane «kralj» i da osnuje svoju vojsku. Tada se pleme kala,  koje sada nazivaju Istočnjaci, odvojilo od ostatka naroda. Ratovi su trajali skoro dve stotine godina.

            Za stvaranje jednog kraljevstva je zaslužan Oen Osvajač, prvi veliki Kralj. On je osvojio čitavu Severnu Zemlju i ujedinio je. Ovo kale označavaju kao nultu godinu i nov početak. Zaveo je zanimljiv i svima dopadljiv način vladanja. Osnovao je škole za lopove, odnosno stelt škole. Više je podržavao napredak psionike nego drugi. Poslao je poziv Istočnjacima da se vrate, a oni su rado prihvatili ponudu, jer im je linjanje na leto postalo strašno naporno. Kada su se vratili, doneli su kulturu istočnih naroda sa sobom i ostali poznati kao Istočnjaci. Posle Oena, Kraljevi i Kraljice su se smenjivali, održavajući njegov način vladanja sve do danas.

            Kale su veseo narod. Žive zato što vole da žive. Kod njih je muzika pomalo jednostavna, vrlo vesela i prilično pevljiva. Najviše podseća na narodnu irsku muziku sa našeg sveta. Najčešći istrumenti kod kala su akustične gitare, frule, gajde i naravno bubnjevi.

             Kod njih ima samo jedno pravilo u životu: Živi kako želiš, voli ono što voliš. Ako je neko drukčiji, kod kala će jako retko nailaziti na diskriminaciju.

            Svakog devetog dana se, u svakom gradu, na trgu, pale po tri velike vatre. Kale se okupljaju oko tih vatri i uživaju slušajući mitove i novoizmišljene priče. Često se mitovi i smišljaju kod tih vatri. Jedna je za mitove o ratničkim podvizima, druga za lukavost lopova, a treća za mudrost monaha.

 

Magi

 

            Magi, ili magovi, ili čarobnjaci, ili kako god želite (sve dok ih ne zovete mađioničari), su ljudi okrenuti ka izučavanju mističnih puteva magije. Žive na istočnom delu kontinenta, zauzimajući jedno veliko poluostrvo. Magiji su većinom fizički slabi, jer ima ju magiju kao zamenu za skoro sve.

            Magija kojom oni upravljaju mora da postoji u vazduhu da bi je koristili. Koncentracija magije se menja od mesta do mesta, tako da postoje škole magije, koje su napravljene na mestima veće koncentracije, zatvori koji su pravljeni na manjim itd. Za korišćenje magije je potrebno poznavati je, osetiti je. To je dar sa kojim se ljudi rađaju – neki su obdareniji, a neki ne. Magija se nikada ne stvara. Ona se kanališe i pretvara u nešto drugo. Recimo, kada se nekom magu u ruci stvori vatrena kugla, on je u stvari pretvorio magijsku energiju u svojoj ruci u nešto drugo (sada konkretno vatrenu kuglu). Kanalisanje se vrši nečim što se može nazvati šestim čulom. Skoro svaki magi može takođe i da vidi magiju, odnosno njenu koncentraciju i pomeranje u prostoru. Pomeranje ruku nije potrebno da bi se magija izvršavala (sem u nekim izuzetcima), ali je lakše videti i osetiti gde će se ta magija kanalisati ako ima nekakva oznaka u prostoru. Kanalisanje i kontrolisanje magije se teže vrši na većim razdaljinama. Povremeno su mereni rekordi u daljini kontrole, a najbolji je devet metara. Kada neko koristi magiju, nastaju vrtlozi energije oko nje/njega. Ti vrtlozi se nazivaju magijska aura, a ako traju predugo (pet-šest sati bez prestanka) oni ubijaju korisnika.

            Njihova magija, a i civilizacija, se deli na tri dela:

            Destrukcija, ili uništavanje se orijentiše ka razaranju stvari. Mnoge magije su elementalno orijentisane (munja, vatrena lopta, ledeni šiljak, itd.). U suštini sve čini se svode na mrvljenje, spaljivanje, udaranje, probadanje, rušenje i ostale vidove uništavanja. Destrukciju karakteriše crna boja,  tako da većina destrukcionih magova nose crne odore. U Kuli Destrukcije, ogromnoj zgradi kojom vlada Haos, su hodnici prazni i slabo osvetljeni povremenom magijskom lampom. Čitava kula je izgrađena od ogromnih kamenih blokova. U Odaji Saveta se nalazi velika, teška, hrastova palica Augar, koju je nosio Deklaus, majstor destrukcije.

            Kreacija, ili stvaranje se orijentiše ka pravljenju novih stvari. Smatra se za najtežu vrstu magije, jer je potrebna velika količina magije i za najmanje stvari. Ova magija je čisto defanzivna, jer se sa njom stvaraju štitovi ili druge prepreke za ofanzivne magije. Stare knjige, duboko u Biblioteci, govore o kreaciji života, ali to znanje je zabranjeno i poseduju ga dva čoveka za koje se ne zna gde su. Ova magija se obeležava belom bojom. Kula Kreacije je jedno osvetljeno, čisto mesto, uvek održavano i negovano. Dugi hodnici su ravni i popločani belim mermerom, a u najvišoj sobi, Odaji Saveta, se nalazi bela Palica Mira, koju je nosio Kanus, najmoćniji od kreacije, čovek koji je posedovao tajnu stvaranja života.

            Alteracija, ili menjanje je magija koja, kao što i samo ime kaže, menja stvari. Sa alteracijom se postižu efekti levitacije, krivljenja, teleportacije, pomeranja i drugi. Alteracija možda nije najbitnija vrsta magije, ali je najrasprostranjenija, jer skoro čitava civilizacija magija lebdi u vazduhu. Ovu vrstu magije označava purpurna boja. Mnogi purpurni magovi nose maske, kao prikaz menjanja. Kula Alteracije lebdi u vazduhu. Njeni hodnici su krivudavi i nepravilni. Na nekim mestima postoje beskonačni hodnici, u kojima, ma koliko da se hoda, ostaje se u mestu. U Odaji Saveta je Nelausova palica, koja nikada ne zadržava svoj oblik. Neki kažu da se deo Nelausovog duha preneo u palicu i sada nastavlja da živi. Oko same odaje, uz zidove, se nalaze kružne stepenice uz koje ćete se uvek penjati, ali će te posle nekog vremena ponovo naići na prvu stepenicu.

 

            Magije predvode Trojica Alteracije, Trojica Destrukcije i Trojica Kreacije. Kada se donose odluke koje će uticati na čitavu civilizaciju, oni se sastaju u Kuli Magije, trougaonoj zgradi u samom srcu zemlje magije. Tada ih je devet, tako da rezultat ne može biti nerešen.

            Magiji su svoju nultu godinu stavili na početak izgradnje Kule magije. U samoj izgradnji im je pomogao sveti zmaj Frestu. Taj zmaj je zapravo postojao, nije samo mit. Postoje čak i video snimci nekog zalutalog vegamera. U trećoj godini Frestu odlazi u jedan od svojih čestih letova, ali se više nikada ne vraća. Niko nezna šta se desilo, ali se veruje da je on još uvek živ.

            Nedaleko od Kule Magije se nalazi Biblioteka, u kojoj je najveća količina podataka na svetu. Biblioteka se stalno dograđuje, tako da se u najnižim nivoima nalaze knjige sa drevnim znanjem, ali niko ih ne posećuje izuzev nekoliko pojedinaca.

           

            Čitava civilizacija lebdi u vazduhu na visini od stotinak metara. Postoje samo četiri zgrade koje su na zemlji: Kula Destrukcije, Kula Kreacije, Kula Magije i Biblioteka. Kula Alteracije oduvek lebdi u vazduhu, prkoseći gravitaciji. Zemlja ispod civilizacije je plodna i prilično ravna. Prekrivena je travom koja se nekim čudom uvek održava na istoj visini.

            Većina magija se naziva po šablonu: nešto+us (Teanus, Ignitus, Nelaus, Keanus, itd.) .Mnogi ljudi misle da magiji nemaju prezimena. U stvari oni imaju prezimena, ali ih skoro nikada ne koriste. Često se dešava da pojedinac zaboravi svoje prezime.

            Muzika koju magiji vole je... pa, magijska. Vrlo je duševna i blaga. Tonovi se smenjuju jedan za drugim u vrlo određenim intervalima. Oni se, osim ovom muzikom, vrlo često bave pisanjem. Pišu o istoriji, magijskim naukama, geografiji, itd. Zato se biblioteka stalno dopunjava i dograđuje.

 

Vegameri

 

            Vegameri su tehnološki kranje napredna civilizacija. Nalaze se na dalekom zapadu. Okruženi su džunglama. Vremenom, njihova mašinerija je počela da zagađuje okolinu. Zagađenje je postiglo velike nivoe pre nego što je ikakva akcija preduzeta. Bilo je vrlo teško otklanjati zagađenja, a kada je nastala kupola Vegamer (nulta godina), sve akcije su prestale. Vegamer je ogromna metalna kupola u kojoj je obezbeđen život za mnoštvo ljudi. Zaštićeni su od bilo kakvih uticaja prirode, vremenskih nepogoda i drugih... smetnji. Ubrzo su usledile druge kupole, pravljene po malo modernijim standardima, ali je Vegamer ostao najbolji, zahvaljujući stalnoj modernizaciji sistema. Vegamer je postao i ostao glavni grad ove civilizacije. Sav narod, bilo da živi u toj kupoli ili ne, se naziva vegamerski. Zemlja im se naziv Ujededinjene Vegamerske Zemlje.

            Kale vole da kažu da su vegameri «oličenje haosa». I stvarno, u vegameru je sve u haosu. Gornji slojevi svih kupola, a naročito Vegamera, su bogataši i buržuji. Kako su nivoi niži, tako narod postaje siromašniji. Na najdonjim nivoima su propalice, siromasi i nesrećnici. Na donjim nivoima hrane nema u izobilju, novca je malo, bolnice ne rade. Gornji nivoi ne preduzimaju ništa povodom tih problema. Zbog toga izbijaju mnogi mali ratovi između viših i nižih nivoa.

            Zbog konstantne izrade novih kupola i raznih fabrika, potrebne su im rude teških metala. Zahvaljujući vegamerskoj pohlepi, istrošili su sve svoje prirodne zalihe. Zato im zalihe dolaze iz Kraljevstva, gde kale dobavljaju rude od patuljaka. Najveći problem oko rude je prevoz. Provesti konvoj kroz Divljinu se skupo plaća, a ponekad i strada, tako da su vegameri u konstantnoj finsnansiskoj nepogodi.

            Vegameri imaju daleko više problema sa Divljinom od magija ili kala. Osim gore-pomenutog transporta dobara, napadi bića iz Divljine su daleko češći. Zbog toga je vegamerima potrebna stalna odbrambena vojska, koja često žestoko strada.

            Vegameri su vrlo nestabilni. Samom svojom tehnološkom snagom bi mogli da osvoje severne zemlje, a možda čak i zemlje magije. Ali, vojske ima dovoljno samo ako se pošalju svi garizoni iz svih gradova, tako da bi ostavili čitavu svoju državu nebranjenu. Možda svi poginuli pri samom prelasku kroz Divljinu.

            Muzika. Pogodili ste: tehno. Većina ljudi, naročito na nižim nivoima, ima naviku da se okuplja u «tehnotekama» i da divlja uz monotoniju «muzike».

            Najčešća umetnost kod njih je kinematografija. Prilično je... californication, ako razumete. Snimaju se filmovi o svemirskom putovanju, o vitezovima starog veka (ljudskim), komedije, itd, ali većina stvari nema nikakav kvalitet. Može se računati da je svaki peti film malo boljeg, a svaki dvadeseti pravog kvaliteta.